Идем у Индију

Све је почело пре годину дана. Ола ми је испричала о AIESEC-у, студентској организацији која омогућава студентима да оду на плаћену праксу у иностранство. Пошто сам се управо био вратио из Португала, ово ми је звучало као одличан следећи корак којим бих спојио лепо и корисно – још једно путовање са првим радним искуством.

Распитао сам се мало по факултету и преко Интернета, и сазнао да се пријем нових чланова врши у октобру. Отишао сам на састанак и сазнао који услови морају да се испуне:

• тест знања енглеског језика (положио), 
• да се прође припремни семинар пре одласка у иностранство (прошао),
•  да се обави завршни разговор са представницима AIESEC-а (обавио).

Све ове кораке сам релативно брзо прошао и после само пар месеци сам већ био у систему и прелиставао понуде пракси. А понуда има прегршт – све боља од боље, да ми је у почетку било тешко да одлучим. Поставио сам и поприлично високе критеријуме за избор праксе, за које се после испоставило да су превисоки. Праксу сам тражио пуних годину дана, временом спуштајући критеријуме и дошло је дотле да сам на крају прегледавао само Европу и да ми више није било толико битно где ћу радити. Хтео сам само да пронађем нешто, било шта.

А онда ми је за око запала једна пракса у Индији. Била је одлична понуда, али је главни проблем за мене било то што се ради о Индији. Размишљао сам о њој две недеље, вагајући разлоге за и против аплицирања, убеђујући себе да аплицирам. Требало ми је две недеље да сам себе убедим да то није толико страшно, да ћу се одлично провести и да би стварно било одлично искуство. Када сам послао мејл са својом биографијом, имао сам огроман осећај олакшања, као да ми је велик терет склоњен са груди.

Убрзо сам добио одговор са додатним питањима, ускоро је и разговор са компанијом заказан и после девет дана сам добио потврду да ме узимају! Тада ми се завртело у глави и цео тај дан нисам могао да функционишем нормално. Не добија се сваки дан посао у Индији :)

Укратко, тако сам нашао праксу. За закључак бих само ставио да је овај период од годину дана, колико дуго тражим праксу, био веома поучан за мене. Научио сам много о себи и својим страховима, али сам такође много научио и о свом стварном месту на тржишту рада. Многе илузије и предрасуде сам уочио и, надам се, решио их се :). А сада ми преостаје да одем у Индију и суочим се са многим другим предрасудама које имам.

Од 22.11.2010. године, ја ћу званично бити практикант у Standard Chartered Bank у Мумбају, радећи три месеца на пројекту из области финансирања малих и средњих предузећа. После тога остајем још месец дана да истражујем Мумбај и остале делове Индије. Током тог периода ћу се трудити да што редовније пишем овај блог, који је намењен свима које интересује да знају шта има новог код мене, али и да ми послужи као лепа успомена касније.