Припреме пред пут

Главне припреме су се састојале из информисања о препорученим вакцинама пре одласка у Индију, куповине карте и, наравно, добијања визе.

Пре свега, добио сам од Никите (Nikita Singh - која је тренутно задужена за мене. Видећемо колико ћемо се дружити када заправо и стигнем тамо и да ли ће о њој бити више речи) обиман .пдф документ у којем су описане најважније информације о животу у Мумбају. Поред тога, информисао сам се мало и по Интернету о вакцинама и таблетама које је потребно набавити пре пута. Списак болести за које је препоручљиво да се заштитим је био предугачак, али се неколико њих издвојило као најбитније: хепатитис А и Б, менингитис, маларија, тетанус, дијареја (илити по народски – пролив :)). Отишао сам у хигијенски завод у Новом Саду да видим где шта од овога могу да добијем и после одређеног чекања (наравно) дошао сам до докторице која је задужена за консултације. Ја сам кренуо редом да запиткујем за потребне вакцине и таблете, а она ми је за сваку објаснила зашто ми то не треба:

• хепатитис (оба) – зато што сам превише касно дошао (од три потребне вакцине, најважнија је ова друга, која се добија после месец дана, а мени је то било касно),
• менингитис – „код нас у Србији тренутно нема те вакцине, али то ти у суштини и није толико битно. Мале су шансе да ћеш се заразити“. После овога сам назвао и институт Батут у Београду и они су ми рекли исту ствар.
• маларија – „у Србији нема тих таблета, питај по апотекама ако хоће неко да увезе посебно за тебе“. За случај да не нађем таблете, саветовано ми је да понесем много лосиона против комараца и да не излазим у сумрак зато што су комарци тада најактивнији,
• тетанус – „не треба ти то“. Без даљег објашњавања,
• дијареја – за то су ми препоручене неке таблете, а и ја носим неких народних лекова :)

И тако, после свог мог истраживања и припрема, испоставља се да идем без икакве додатне имунизације и да ми она заправо није ни потребна. Битно је само да перем руке, пазим какву воду пијем и шта једем, а како ће ми стварно бити, остаје да се види.

Следеће – виза. На сајту амбасаде сам нашао које документе треба да понесем и за коју визу да аплицирам, а за сваки случај сам их и назвао да ми то потврде. Прошлог понедељка сам однео документе и, некако очекивано, била је ситуација ФТ1П (фали ти један папир). У мом случају два: писмо од студентске организације и авионска карта, за које ми раније није речено да треба. Лако сам ја дошао до тих докумената и послао их у електронском формату, али је проблем био на другом месту. Господин који израђује визе је био на годишњем одмору и требало га је сачекати, тако да сам ја на визу чекао 8 дана уместо једног до два дана. Срећом, визу сам добио на време и на свеопшту радост :)

И последње је карта. Ту није било неких посебних проблема и купио сам је прошлог уторка за 605€. Путујем турском националном авио-компанијом на релацији Будимпешта-Истанбул-Мумбај 18.11.2010 и у Индију стижем у четвртак у 4 ујутро. Враћам се истом рутом 8. априла наредне године.

Ово је последњи пост из Србије. Следећи ће вероватно бити о путовању и првим утисцима из Индије. Одох сада да се пакујем, сутра ваља на пут ићи .

Wish me luck :)