Још једна слава у туђини

Још једну славу (Свети Јован) прослављам у далекој земљи. За разлику од оне коју сам дочекао у Португалу уз кулен, сир, домаће колаче и ракију, ова је била интимнија и свечанија.

Дан сам провео на послу. Нисам хтео да тражим слободан дан, пошто мислим да ми не би веровали кад бих објаснио шта славим, а ионако бих седео сам код куће, тако да сам решио да сачувам тај слободан дан за неки други пут. После радног времена сам отишао у теретану (сада сам већ редован тамо. Идем два пута недељно и ускоро ћу имати тело као Бред Пит :)) на 40-ак минута и потом кући да се нађем са Олом. Код куће сам се задржао само толико да оставим ствари, узмем новац и будем обавештен да се Енџи исељава (више о томе неки други пут).

План ми је био да Олу почастим лепом вечером у ресторану Global Fusion, а после тога да одемо негде на пиће. У овом ресторану смо већ били за католички Божић, тако да смо знали шта да очекујемо и нисам се најео одмах на првом јелу :). Колико сам приметио, нуде се три националне кухиње: јапанска, кинеска и тајландска. Од јапанске кухиње сам се напуцао сушија, али и других плодова мора спремљених на различите начине: печене лигње, краци хоботнице и слично. Још ми се највише свидела сирова риба. Имају насецкано на комаде туну, лосос и још једну рибу, и могу рећи да уопште није лоша кад није печена. Некако освежава, нарочито добро дође после љутих јела (а то су скоро сва друга). Од кинеске хране смо јели пилетину зачињену оријенталним зачинима, шкампе, рачиће и слична јела за која нисам ни чуо, а камо ли пробао пре овога. На крају сам пробао и тајландску кухињу, али је ту избор био мањи (али ништа лошији). За крај је остао и дезерт, прелепи сладолед и разних колачића и кексића.

По завршетку вечере сам био пун до ушију и нисам могао ни да седим више, а још мање да идем негде на пиће, тако да смо се експресно вратили кући. Одмах са врата сам пао на кревет у дневној соби и тако сам и заспао. Ни ципеле нисам изуо :). Кад сам мало дошао себи (око 1 ујутро), разговарао сам слављеницима код куће и отишао у кревет.

Све у свему, још једна необична слава у којој сам веома уживао.

П.С.

Од Оле сам добио поклончић – неке миришљаве купице, сличне миришљавим штапићима које користимо код куће.