Стари проблеми, нови обрти

У једном од првих постова које сам написао по доласку у Индију, написао сам да су ми у том тренутку два највећа проблема смештај и поправка лаптопа, али да очекујем да ће се ускоро решити. Сада, скоро два месеца по доласку у Бомбај, два највећа проблема су ми: смештај и поправка лаптопа.

До сада сам се селио три пута, а сада постоји и јака могућност да се селим и по четврти пут. И опет нисам ја крив. Пре доласка у овај нови стан, цимери су ми рекли да ту живи шест особа и да је станарина по особи 7500 рупија. Међутим, у последњих недељу дана сам чуо у пар наврата да се спомиње да треба да буде пет, уместо шест особа и синоћ смо коначно Ференц, Енџи, Ола и ја разговарали о томе да видимо на чему смо. Испоставило се да је тај стан заправо намењен за пет особа, а да нас је било седморо и да је газди речено да је то привремено, пошто Кејти и Виктор одлазе. Е, сада, пошто су Виктор и Кејти отишли, Енџи, као потписник уговора је постала одговорна за све, а она не жели да се замери са газдом и тек сада нам је објаснила ситуацију. Већ скоро месец дана живимо овде и тек сад нам кажу да станарина треба да буде 9000 уместо 7500 рупија! Филип ту живи више од два месеца и ни он није знао да је стан за петоро, а не за шесторо. А најгора ствар је да је Енџи успут споменула да ће се она иселити крајем овог месеца, а Ференц такође већ има где да оде. Пошто Филип крајем овог месеца иде кући, ја и Ола смо извисили, а газда хоће сутра одговор да ли остајемо или се селимо. Побеснео сам. Зар је могуће да је у овој Индији толико тешко организовати смештај, да газде и комшије не постављају сулуде захтеве и да нас не шпијунирају без престанка?

Пошто и ја одлазим из Индије ускоро (за два месеца), не бих опет да се селим, али не бих ни Оли да правим проблеме. Договорили смо се да одемо да разговарамо са газдом и да пробамо да га убедимо или да смањи цену или да допусти да имамо шестог цимера. Ако буде тврдоглав и не дозволи, ми ћемо узети једног илегалца и крај приче. Ако је седморо људи ту могло да живи два месеца и да он не примети, у наредна четири месеца ће моћи шесторо. Није да правимо журке и галаму, па да привлачимо пажњу. Ако Ола и ја будемо сада одговорни за стан, свим будућим цимерима ћемо објаснити ситуацију и упознати их са ризицима. Такође планирамо да узмемо и депозит од шестог, илегалног цимера и да га поделимо међу собом. Знам да није поштено према њима, али ми је доста да ја пазим туђе интересе, а да ја извисим сваком приликом. Индија од мене прави бескрупулозну особу, али се овде другачија не може преживети, кад у свакој прилици неко хоће да ме превари!

Што се лаптопа тиче, то је већ траги-комедија и прича о индијској непрофесионалности. Чим се лаптоп покварио (да подсетим, прегорела је матична плоча), однео сам га у један сервис. Мајстор ми је рекао да треба да га пошаље на дијагностику и да ће потрајати недељу дана. После недељу дана ми је речено да је покварена матична плоча и да ће пробати да је поправе. Прошло је још недељу дана, па ми је речено да не могу да је поправе, али да могу да је замене и да ће им требати још недељу дана. После и тих недељу дана ми је речено да не могу да набаве плочу и да ће им требати још недељу дана. По истеку тог рока, пошто опет нису обавили посао, отишао сам тамо и узео свој лаптоп. Врхунац свега је био што су у том процесу успели да ми замене кабл за пуњач и да ми дају неко индијско срање (да простите на изразу :)) које се не може користити у Европи, због некомпатабилности. „То није мој кабл. То неће радити у Европи“, „Па купи конвертер“. О мајку ти твоју... „Нећу конвертер, врати ми мој кабл! Донео сам европски кабл, хоћу и да ми се врати европски кабл!“ После пола сата претраге, успео је да нађе нешто слично оном што ми треба и, наравно, за свој „труд“ је узео 500 рупија.

Потом сам однео лаптоп у други сервис. Поучен претходним искуством сам га два пута звао да проверим да ли има матичну плочу за баш МОЈ лаптоп (односно модел лаптопа) и да ли је цена коју ми је рекао коначна. На оба питања је одговорио потврдно (оба пута) и рекао да ће лаптоп бити готов за недељу дана. Наравно, после недељу дана сам обавештен да тренутно немају тај модел матичне плоче и да је могу набавити око 15. јануара (две недеље касније). Ту сам се већ насмејао и уопште нисам био изненађен (више бих се изненадио да су ми рекли да су га оправили). Неки дан сам их опет звао (односно, замолио сам Михира да их назове, пошто су телефонске везе лоше, а у комбинацији са индијским нагласком, имам проблема да се споразумем кад причам Индијцима). Најновија верзија је да ће лаптоп дефинитивно бити оправљен за недељу дана и да је цена већа за 500 рупија. Шта рећи? Опет сам се само насмејао и рекао да је у реду. Ако пробам да се борим против индијских ветерењача, плашим се да бих добио чир :)

Сада сам мало олакшао душу, а стан/лаптоп сага се наставља :)