Празнични викенд

Како су се празници све више приближавали, тако је и празнична атмосфера свугде била све више видљива. Код мене на послу је већина колега на годишњем одмору, а они који су остали су у веома добром расположењу и ради се мање него обично. На улици је много продавница окићено у божићном духу, јелке ничу на све стране, а на скоро сваком излогу је залепљена слика Деда Мраза. И опет се може видети типичан индијски приступ западњачким обичајима – све је претерано и претворено у највећи кич. А већина Индијаца ни не разуме о чему се ту ради, и ко је Деда Мраз, зашто је обучен тако, какво је то дрво јелка и слично. Видели су на телевизији да тога има на Западу, и то им је довољно. О коликом неразумевању обичаја се ради, схватио сам у петак при повратку са посла, када сам видео огромну окићену јелку са Давидовом звездом на врху! И поред свега овога и даље ми је тешко да се препустим новогодишњем расположењу, пошто је напољу 25 степени и што скоро сваког викенда идем на плажу. Једно с другим не иде :)

У ресторану

Ола је у петак била носталгична и тужна (понајвише зато што је на божићно вече морала да ради), па сам пробао да је орасположим малим поклонима – честитка, боливудска музика и боливудски филм. И ја сам добио поклон: киндер јаје, чоколадицу и отварач за пиво – Деда Мраз је знао тачно шта ми треба :). По повратку са посла и након размене поклона, сви цимери (са Филиповом другарицом Џесиком) смо отишли на вечеру. Ресторан је служио оријенталну храну, а био је базиран на принципу шведског стола где за 1000 рупија једемо и пијемо колико можемо. Срамота ме је да признам, али толико сам се најео да сам хитно морао да одем кући и прилегнем :). Ресторан је био веома лепо уређен, али је, наравно, на неколико места имао залепљене налепнице са ликом Деда Мраза које су толико штрчале од амбијента, да је било болно за гледати...

На плажи (у позадини можете видети оно што сам
спомињао да је савршено нормално да момци
шетају држећи се за руке :))

Следећи дан смо у потпуности посветили одмарању. Дугачак доручак и потом одлазак на плажу где смо провели остатак дана играјући одбојку и фудбал и слушајући Филипа како свира саксофон. Увече смо сви колективно отишли у биоскоп (гледали смо филм „Туриста“), где су нам се придружили Олин друг из Џајпура Маниш (Maneesh) и један од овдашњих AIESEC-оваца Каран (Karan). После филма смо отишли сви у стан, где смо направили малу журку, која је после завршила у Карановом стану.

У парку

Недељу смо Ола и ја провели сами. Устали смо касно, отишли на кафу и доручак и потом у шетњу у Национални парк Санџај Ганди. Парк је огроман и много људи га посети. У Индији то значи да је била гужва, да је било пуно кола и мотора, да се пуштала гласна музика и да је било прљаво. Међутим, иако атмосфера није била као у нормалном парку, уживали смо и успели смо да још мало одморимо. У повратку смо се почастили пицом, а успели смо и да се изгубимо – то је проблем кад је град велик а све улице личе једна на другу. Међутим, док смо лутали по непознатим улицама, налетели смо на мушки фризерски салон, па сам решио да искористим прилику (пошто су овакви салони реткост овде) и да се ошишам. То шишање је после прерасло и у бријање (по први пут се нисам сам бријао) и масажу (где ми је ревносно почео гњечити и стискати главу, к'о да је туђа :)). Сада сам спреман за дочек Нове године :)

Дотеривање :)

Све слике сам преузео из Олиног албума, а ево још пар интересантних:

Кићење јелке

Ми на плажи