Просјаци

Један од саставних делова живота у Бомбају је просјачење, и то се просто не може избећи. Становништво се овде дели на богате и сиромашне, а средине нема. И, наравно, ова друга категорија је много бројнија. Када кажем сиромашни, мислим на потпуно одсуство било каквих средстава за живот и буквално преживљавање сваког дана.

Као последица се јавља велик број просјака, првенствено жена и деце. Просјачење је овде велики посао, и многи се тиме баве не зато што не могу да нађу неки други извор примања, него зато што им је ово профитабилније (ко није већ одгледао, нека погледа филм „Милионер из блата“, где је ова тема лепо приказана). Деца користе разне тактике да добију новац и прави су професионалци у томе. Неко показује да је гладан, неко плаче, неко носи млађу сестру или брата, неко се прави да је инвалид и слично. Често их видим да се играју, трче и смеју, а кад мене виде, одмах дотрче и почну да плачу и показују да су гладни – опет, прави професионалци. Нека деца неће да просе, али их родитељи натерају на то, па се њих треба чувати, јер лако побесне и не подносе добро одбијање. Једном приликом је мени и Оли пришла девојчица од десетак година, са бебом у наручју док смо у рикши чекали да се промени светло на семафору. Почела је Олу да додирује прљавим рукама, да скоро улази код нас у рикшу, да је додирује бебом (!), да плаче, а кад ова није на крају хтела да да новац, девојчица је престала да глуми, попрскала нас млеком из дечје бочице и побегла. Другом приликом је мени у рикши пришла девојчица и извела сличну представу, а кад ништа нисам дао, огребла ме је и побегла. А шта се десило дечаку који је пробао Олу да удари, то сам већ описао :).

Поред деце, жене су следећа највећа група која проси и оне примењују сличне методе. Инвалиди и старци су такође ту, али су много мање агресивни. Деца и жене се уопште не устручавају контакта, али ови држе дистанцу (срећом). Нажалост, често није довољно да их игноришете да би вас оставили на миру. У пар наврата сам морао буквално да вичем на њих док нису отишли, јер просто понављање „не, не“ није помагало. Једном приликом смо Филип, Гордан и ја пешке ишли до продавнице током паузе на послу и једна девојчица је прво дошла код мене, бацила ми се под ноге (као знак поштовања), а онда ме почела пратити и додиривати по рукама да јој нешто дам. На крају сам викнуо на њу, а она се само окренула и отишла до Гордана и наставила исту процедуру. Он није хтео да викне и пратила га је добрих 200 метара док на крају није одустала. У једном тренутку је Гордан довикнуо нама да му помогнемо, јер не може да је се отресе :).

Када виде белце, понашају се као бик који види црвену крпу. То буде трка ко ће пре до нас да дође (једном сам носио флашу воде коју сам купио, а када ме је једна девојка видела, буквално је потрчала ка мени да јој дам још неначету воду). Приметио сам да ме ретко дирају када сам обучен у одело за посао, али викендом, када сам обучен у мајицу и кратке панталоне, не могу да се одбраним од њих. Разлика је што је у првом случају очигледно да живим у Бомбају, а у другом изгледам као наивни туриста. Проблем је што се туристи често уплаше овакве агресивноти, па дају новац, што само стимулише овђашњу децу и доприноси томе да буду агресивнији, али и да више родитеља тера децу да просе.

За крај ћу споменути једну посебну социјалну категорију просјака – евнухе, односно, хиђре. То су мушкарци (често кастрирани) који се облаче у женску одећу и шминкају се. Налазе се на маргинама друштва и људи их не воле, али они добијају највише новца када просе. То је зато што у Индији постоји веровање да хиђра може да донесе велику личну несрећу и онда им људи дају новац да их се реше. Често их видим у возовима. Они не просе, они захтевају новац. Само приђу, ударе те по руци и испруже шаку, као да су дошли по новац који им некако дугујем. И много људи им да новац, а ако неко не да, често ови пљуну или баце чини на жртву. Још интересантних чињеница се може овде наћи.

Звучи ужасно, али када видим дете кака плаче и тражи новац да једе, то код мене више не изазива сажаљење, већ резигнираност зато што знам да је то само представа за мене. Много ме нервира што толико људи када ме види мисли да сам пун новца који само чекам да дам њима. Већ сам огуглао на овакве ствари... 



Хиђре