среда, 07. септембар 2011.

Повратак отписаног


По повратку из Индије сам се улењио са писањем блога, а нисам баш ни имао много времена за писање. У међувремену се много ствари десило: написао сам и одбранио бечелор рад, био у Пољској (опет), тражио и нашао нову инострану праксу. Недавно сам се преселио у Мађарску и планирам да обновим свој путописни блог, али овога пута да тему проширим и на друга места која сам посетио и која ћу тек да посетим. Такође, још нисам завршио са описивањем последњих дана у Индији, тако да ће бити постова и о томе. Све у свему, од данас се мој блог из Индије претвара у збрку где ћу писати о свему и свачему :).  Али ће адреса блога остати иста (да ме лакше нађете :)).

Елем, за почетак да укратко опишем откуд ја сада у Мађарској и шта радим овде. У јулу месецу сам на AIESEC-овом сајту пронашао понуду за праксу у фирми из Будимпеште, која се зове Меркон (Mercon Kft) и која је савршено одговарала мојим жељама (и опис посла, и локација, и период  од годину дана). Аплицирао сам и одмах добио одговор да сам савршен за њих, али да још треба да се чују са компанијом. Међутим, мени је то било довољно и већ сам могао да почнем да се пакујем :). AIESEC ми је рекао да ће власник компаније да ме назове ради интервјуа (власник, пошто је реч о малој фирми). И ја сам чекао, и чекао, и чекао и, после недељу дана, уместо телефонског позива, добио сам мејл у ком ми се захваљује на аплицирању и са жаљењем обавештава да је компанија изабрала другог кандидата! Осећао сам се као да ми се неко прикрао и пролио лавор хладне воде за врат... Али, шта се може? Наставио сам потрагу за другом праксом, али сам и даље повремено проверавао статус ове праксе, пошто сам стварно желео да видим ко је то био бољи кандидат од мене (пошто стварно мој CV у потпуности одговара захтевима фирме).

И тако је прошло више од месец дана. Ја сам већ скоро заборавио и на Меркон и на Мађарску и само сам уживао у лету. И онда – још веће изненађење од овог претходног: стигао ми је мејл од AIESEC-а у ком ме обавештавају да је изабрана кандидаткиња одустала и да би они желели сада мени да понуде посао. Није ми дуго требало да им опростим за нанет ми душевни бол и да прихватим понуду :).

Припреме су доста брзо ишле пошто нисам морао унапред да купујем авионску карту (из Новог Сада иде воз за Будимпешту три пута дневно), а ни да вадим визу (овде сређујем боравишну дозволу). И, тако сам стигао у Будимпешту у понедељак, 5. септембра, а данас ми је био први радни дан (о том у следећем посту). Засад сам веома задовољан свиме – лепо сам дочекан, имам веома добар смештај, град је супер. Сад још само да упознам и друге практиканте :). Једина мана је чињеница да Ола није овде. И она је нашла праксу, али у Сибиру. Бар ће бити занимљиво читати њен блог :)

Нема коментара:

Постави коментар