понедељак, 02. април 2012.

Сећини (Szechenyi) бања

Будимпешта је један од ретких, ако не и једини, главни град који се налази на термалним изворима и једна од главних атракција града су термалне лековите бање. Две највеће и најпосећеније бање су Сећини (Széchenyi) и Гелерт (Gellert). Тренутно нам је Олин брат у гостима, и, наравно, ишли смо у бању да госту покажемо ту атракцију, а изабрали смо Сећини, пошто сам тамо већ био неколико пута и свиђа ми се.
Улаз у бању

Бања Сећини је саграђена 1913. године и од самог почетка је била веома популарна. Три спољашња и петнаест унутрашњих базена троше око шест милиона литара воде дневно, што се црпи из термалног извора који се налази преко хиљаду метара испод земље. Иако је бања веома стара, у периоду од 1999. до 2009. извршена је тотална реконструкција, тако да изгледа веома ново и чисто. Карте за целодневно бањање коштају 3400 форинти (око 11€) и укључују употребу ормарића за ствари, што је веома корисно.

Температура воде се разликује од базена до базена, и обично се трудим да их све испробам. Већина је веома пријатна (35-38 степени), али има и хладнијих, који су намењени првенствено расхлађивању након посете сауни. У Сећинију се може испробати пет сауна различитих температура и могу рећи да је искуство веома интересантно. Две „обичне“ сауне имају температуру између 50 и 60 степени, односно 60 и 70, што је сасвим пристојна температура да се лепо изноје прљавштине. Након тога највише волим да уђем у базен са водом од 20 степени да се расхладим. Неко ми је рекао да су такви шокови за организам корисни, јер јачају имунитет, тако да је то додатни подстицај за нагло хлађење. Мало касније обично испробам и две „специјалне“ сауне – ароматичну и сауну за светлосну терапију. Обе сауне имају температуру између 50 и 70 степени, а разлика је у томе што се у ароматичној сауни убацују и неки природни мириси који прочишћавају нос и олакшавају дисање (а вероватно би требало и да имају неке друге ефекте, али је мени овај довољан :)), док се код светлосне терапије смењују светла различите боје док се седи и зноји. Те боје би требало да утичу на расположење и одмор, али ја нисам приметио неки велики утицај. У сваком случају, после ових сауна препоручујем два – три круга у базену са водом од 23 степена.
Хлацнији базен са ђакузијем и вештачким виром

Потом је обично ред да се обиђу спољашњи базени. Хладнији базен има у средини ђакузи и мали вир (где се вода врти у круг уз помоћ млазница), што омогућава мало забаве и одмора од силног лечења :). Топлији базен омогућава да се остане дуже напољу, чак и кад је веома хладно време (нарочито занимљиво зими) и ту људи често играју шах. Трећи спољашњи базен нисам никада користио, пошто је у њега дозвољен улазак само са капом за купање, коју ја немам. Али, колико видим, то је обичан олимпијски базен за пливање.

Након овога, последња обавезна станица при свакој посети је одлазак у пету сауну. Та сауна је најекстремнија, јер се загрева на температуру од чак 100 степени и стварно је јединствено искуство. Успем да издржим десет минута тамо, али није лако. Дисање је тешко зато што је ваздух толико врућ да просто пече нос и грло, а када издахнем на себе, осећам се као да ми је неко прислонио фен за косу на кожу. После тих десетак минута, када већ почне да ми се врти у глави, истетурам се напоље и идем одмах да се бућнем у базен са водом од само шеснаест степени. Разлика у температури је огромна и у базену останем таман довољно да се расхладим и да ми кожа мало утрне (после сауне будем толико загрејан, да се буквално пушим када уђем у базен са водом). После хлађења идем да се послужим ледом који се налази одмах поред. Искрено, нисам сигуран за шта је тај лед намењен, али ја га обично користим да се истрљам њиме после хлађења, јер ми делује као добар сунђер (а таман сам довољно утрнуо после базена да не осетим колико је хладан). И после целе те процедуре, одем у суседну собу где је нормална температура ваздуха, да мало дођем себи и да се аклиматизујем, јер обично тада осећам малу вртоглавицу услед свих тих шокова по организам. Али, и поред тога, осећам се добро после сауне. Некако – здравије...

За крај, споменуо бих да су посетиоци ове бање махом пензионери и странци – понајвише Американци и Руси. Оно што ми је привукло пажњу код Руса је да веома много старијих жена долази да се купа под пуном шминком и дотераном фризуром :)
Поглед на три спољашња базена

Следећи пут кад будем решио да се бањам ћу вероватно испробати бању Гелерт, па ћу касније и о њој писати.