уторак, 18. јануар 2011.

Зарада без много труда

„Треба ми 10-ак белаца за снимање сутра од 10 увече до 5 ујутро. Плаћа се 2000 рупија. Девојке, понесите штикле!“. Тако је, отприлике, изгледала порука коју је Ола добила у недељу увече. После краћег размишљања смо пристали – после посла се нађемо код куће, пресвучемо и тамо смо до 10. Кући се вратимо око 6, мало одспавамо и опет идемо на посао. Тако смо отприлике рачунали, али сам се ја ипак определио за лакше решење: да замолим на послу да дођем у уторак мало касније. Нису имали ништа против :). Ола није ни питала :)
На снимању
На локацију снимања, велики хотел са пет звездица (Imperial Resort) смо стигли у 15 до 10 и брзо смо схватили да смо први тамо. Убрзо је, међутим, стигао и аутобус са статистима који групно долазе и сви смо се наместили у пластичне столице и чекали док се радови око нас обављају. А ти радови су тек тада почели – постављани су шатори за пресвлачење и шминку, за вечеру, доношена је и повезивана опрема за снимање. А ми смо само чекали. То чекање је потрајало добрих четири сата, док су коначно позвали и Олу у гардеробу. А ја сам и даље чекао. Како се који статиста пресвуче (већина је носила свечана одела и вечерње тоалете, али је било и конобара и музичара), одмах су слати на сцену. У једном тренутку сам упитао једног од надлежних за статисте када ћу ја доћи на ред, а он ми је рекао да сачекам, пошто решавају неке проблеме са оделима за музичаре. После још пола сата чекања сам коначно отишао у гардеробу, нашао одело које је ми је приближно пристајало (мало су морали да скрате ногавице), пресвукао се, пожурио на сцену и видео да је сцена реплика велике свечане вечере, у веома кичастој сали (што је, додуше, кривица хотела, који изгледа као да је архитекта полу-писмени гастарбајтер :)) и да изгледа баш импресивно. Када сам пронашао Олу, мало смо се сликали, а онда смо видели да сви излазе напоље – снимање је завршено! Нисам знао да ли да се смејем или плачем од муке. Провео сам целу ноћ на снимању рекламе, а на крају нисам чак ни био присутан када су снимали :).

Међутим, вече није било у потпуности губитак времена. Имамо сада контакте већине агената за статисте, а већ имамо понуду за снимање још једне рекламе у четвртак увече (размишљамо о томе), а данас је Ола чак добила и позив на аудицију :). И, пред разлазак, добили смо свако по 2000 рупија, што ми је улепшало вече. Нарочито када сам видео да мање „искусни“ статисти, односно, туристи који су тог дана покупљени у Колаби, сви добијају по само 500 рупија. Од сад за мање од 1500 рупија не радим :).
Данас сам на посао дошао око 2 сата поподне, а Олин шеф није у Мумбају, тако да ни она није имала проблема. Видим да ће ова снимања постати редовна ствар :)
Behind the scenes

Ола у својој улози :)

9 коментара:

  1. hahah ODLIČNO!
    Rekoh ti ja da ćeš da postaneš glumac! :D

    ОдговориИзбриши
  2. Hahaha :))
    Divno!
    Aj sad samo mi objasni: koliko je to od prilike evra? Tih 2000 rupija? Da mogu da imam neku viziju.. :))
    Pozdrav i uzivaj!

    ОдговориИзбриши
  3. @Filmetric

    Нисам се надаo, али изгледа да хоћу :). Нажалост, снимање у четвртак је отказано, али планирам да их исцимам да ми нађу неку улогу за следећу недељу, а новац који зарадим планирам да потрошим на фенси вечеру :)

    @Rainbow

    2000 рупија изађе око 3000 динара (30€). Једна рупија је динар и по. Нису неке велике паре, али добро дођу као додатни џепарац :). Ценим да ћеш ти, као будућа професионална глумица да зарађујеш више :)

    ОдговориИзбриши
  4. Očekujem da jednom postaviš link sa neke reklame gdje ste snimali da uživamo. haha
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  5. Ако се негде на реклами макар и на секунд видим, одмах качим линк :)

    ОдговориИзбриши
  6. Hehe odlicno...glumac...samo polako gledacemo te jos na nekoj reklami ako tako nastavis.... pozz

    ОдговориИзбриши
  7. E, ja planiram da dodjem na master u Mombaj, koliko parica da ponesem i kako da nadjem stan?

    ОдговориИзбриши
  8. Е, па то је већ мало компликованије питање и зависи од доста фактора. Могу ти рећи да је живот тамо релативно јефтин, али да су неки трошкови поприлично високи - нарочито смештај. По неким рачуницама, некретнине у Бомбају су на нивоу оних у Њујорку. Ако желиш више детаља, остави ми овде твој мејл, па ћу ти писати. Или се ти мени можеш јавити на goran.lazic.86@gmail.com

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.