понедељак, 10. јануар 2011.

Новости из нове године

Пре Нове године сам донео, како традиција налаже, новогодишњу одлуку. Ове године је то одлука да кренем, по први пут у животу, у теретану. Наша банка има теретану у свом власништву и сви запослени могу да је бесплатно користе. Ове године сам већ био два пута и после тога су ме руке толико болеле да нисам могао да их спустим. Први дан сам ходао као робот, други дан као каубој током двобоја, а трећег дана је већ било боље :). Филип ми показује које вежбе да радим и како се уопште користе оне силне садистичке машине, а ја само слушам и пазим да се не ознојим превише :). Ола ми је већ послала пословну идеју на коју је наишла на интернету и која ју је подсетила на мене. Наиме, један паметан момак се досетио да отвори теретану која би се звала RESOLUTIONS (Одлуке) и која би прве две недеље у години имала сву одговарајућу опрему и у којој би људи вежбали. Преосталих 50 недеља у години би била кафана :)
Присећао сам се мало својих првих дана у Индији, проблема које сам тада имао и нада да ћу успети да решим те проблеме убрзо. Међутим, решавање проблема и није ишло брзо као што сам се ја надао, а у међувремену су се појавили и нови проблеми. На почетку сам имао проблема са смештајем и лаптопом. Данас и даље имам проблема са смештајем и са лаптопом.
Смештај сам привремено успео да решим пре две-три недеље, када смо се Ола и ја преселили код Филипа у стан. Остало је да преузмем депозит који сам дао за претходни стан и да га уплатим за нови. Међутим, депозит треба да узмем од AIESEC-а, а то је већ проблем. Моје мишљење о локалној канцеларији Мумбај није било високо, а током ових месец и по дана се није поправило. Чак напротив. Да подсетим, на почетку мог боравка у Индији, AIESEC је тражио да платим депозит и станарину пре осталих цимера, пошто локална канцеларија није имала довољно новца да нам купи кревете и да плати газди. Ја сам већ наредног дана донео новац. Сада, када је мени хитно потребно да ми се врати новац, они отежу. Већ две недеље чекам да ми се врати депозит, а када сам их у среду назвао, речено ми је да су организовали један скуп током викенда и да су сав новац из касе потрошили на то. И шта да им кажем? Већ сам писао да су гомила неозбиљних и неодговорних клинаца, а они то сваким својим поступком потврђују. Данас ћу опет да их зовем, али немам велике наде. Највероватније ћу морати да подигнем новац са свог рачуна и платим провизију. Јутрос ми је Иван (бивши цимер из Аустралије) послао поруку и питао колико дуго је AIESEC-у требало да ми врати депозит. Баш сам се слатко насмејао када сам прочитао то :)
Још један потенцијални проблем са станом је Енџи. Наиме, газда нашег стана зна да у стану живи 5 станара, док нас заправо има седморо. Виктор и Кејти одлазе ове недеље и Енџи не жели да се узме нови цимер (да нас буде 6), пошто се брине да газда не сазна. Она је потписник уговора за стан и има највеће право гласа, али ми остали не желимо да плаћамо већу станарину (и овако је већ поприлична), тако да зато мислим да ћемо успети да је убедимо да узмемо шестог цимера (највероватнију Зузану, девојку из Словачке), пошто сумњам да ће Енџи сама успети да нађе четири нова цимера у тако кратком року ако ми одемо.
А сада лаптоп. Лаптоп ми се покварио трећег дана по доласку у Индију. Спржена је матична плоча и треба да се замени. Нашао сам један сервис и назвао их, а они су ми рекли да ће је заменити без проблема. Међутим, две недеље су држали мој лаптоп, на крају су ми рекли да немају тај модел плоче, наплатили ми 500 рупија и вратили лаптоп. Полудео сам – не само да су траћили моје време, већ су ми то и наплатили! Отишао сам у други сервис, изричито питао да ли имају баш тај модел плоче који мени треба и речено ми је да имају и да ће лаптоп бити оправљен за 5 дана. Наравно, после пет дана сам их назвао, и речено ми је да су послали лаптоп на дијагностику и да треба да се замени матична плоча. Другим речима, поновили су ми оно што сам ја њима већ рекао и сад чекам да чујем пошто је дијагностика. Најгоре је што ме овакве ствари више уопште не изненађују и чак очекујем да буду веома непрофесионални. Тада су ми рекли да је плоча наручена, али да је тренутно немају у складишту и да ће добити нове средином овог месеца. Међутим, неки дан сам опет звао и речено ми је да покушавају да набаве плочу и да ће се знати шта има ново за дан-два. Тих дан-два је било за викенд. Управо сам покушао да их назовем опет, али се секретарица јавила, нешто ми промрмљала и спустила слушалицу. Назваћу их после на фиксни телефон.
То су тренутно два највећа проблема са којима се борим и, нажалост, ја сам један од срећнијих овде (нарочито што се тиче сарадње са AIESEC-ом), јер много људи има већих проблема са смештајем и/или платом. Нећу рећи да се надам да ће се ови проблеми ускоро решити, пошто ме је досадашње искуство научило да се у Индији ништа не решава брзо.

3 коментара:

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.