понедељак, 7. фебруар 2011.

Powai - дугачији Мумбај

Овог викенда сам са Олом обишао Повај (Powai), пошто сам чуо да овамо треба доћи да би се одморило од мумбајске свакодневице. Бомбај, односно, Мумбај је веома бучан и прљав град, на шта сам већ навикао и зато су ми чистоћа и релативна тишина у Повају биле веома упечатљиве и лако уочљиве. Повај је новији део Мумбаја, што значи да су зграде велике, чисте (тј. окречене), улице су тихе, није бучно и није гужва. Све у свему, уопште не личи на Мумбај, већ на неки европски град. Додуше, стекао сам утисак да то неће још дуго потрајати и да је само питање времена када ће и овде почети да се досељава сиротиња у већем броју, да прави картонске куће, да зграде изгубе боју на сунцу, да се смеће баца на све стране и да ова област постане као и остатак града.
Овај део града се налази на обалама великог истоименог вештачког језера, које је оригинално било направљено како би град снабдевало водом за пиће (и за које се прича да у њему живе крокодили :)). Међутим, почетком деведесетих година је вода из језера проглашена недовољно добром за пиће, услед великог загађења – људи редовно бацају смеће у воду, а и канализација се ту излива. Само у Индији се канализација прави да се излива у резервоар пијаће воде, а Индијци имају толико ниску еколошку свест да ми је баш жао кад видим колико загађују своју околину. Понекад ми се чини да се баш труде да загаде сваку воду коју виде. Најбољи пример сам видео док смо седели на обали језера, а једна жена је прошла два метра поред канте за отпатке, како би кесу са смећем бацила директно у језеро... Трагично...
У Повају углавном живе добростојећи људи и има много мање рикши него у центру, пошто овде свако има ауто (углавном веома скуп ауто). На улицама нема малих киоска као у другим деловима града, већ се уместо њих ту налазе само бутици са скупом одећом, као и супермаркети са ценама знатно вишим него иначе (нпр. конзерву сока који обично кошта око 20 рупија сам платио 45 рупија). И испред скоро сваке зграде и продавнице се налази униформисани стражар. Често су и наоружани, а избор оружја је веома индијски, односно, веома непрактичан :). Замислите чувара у банци како носи ловачку пушку дугачку метар и по. Па, њега потенцијални пљачкаши могу упуцати 5 пута док он то чудо скине с рамена и нанишани, под условом да уопште има места да то уради...
Пошто у Повају нема туристичких атракција, становници тог места баш и нису навикли на белце, па смо опет били у центру пажње, а два брата која су нас видела су хтела да се сликају са нама. То ми је прво сликање после већ дужег времена (нисмо дуго обилазили туристичка места). Прво се један брат сликао са нама, па други, а на последњој слици смо били Ола и ја сами. Не знам шта ће им наша слика, али 'ајд, нека их :)
И за крај пар слика са нашег излета.


На обали језера
Улица изгледа више европски него индијски
Овакав знак треба поставити у свим деловима града!

А овај треба уклонити из свих делова града!
Зграде у Повају

2 коментара:

  1. Zanimljivo! Prvi put vidim znak da postoji za zabranu pljuvanja...cccc...ja sam mislio da se to podrazumeva hahahahah

    ОдговориИзбриши
  2. Ех, много ствари се овде не подразумева. Мораћу једном да кренем у шетњу са камером и усликам разне знакове типичне за Индију: забрањено уринирање на јавном месту, забрањена вожња на крову воза, забрањено уношење бомби у воз (казна до 15€ :)) и слично...

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.