уторак, 07. децембар 2010.

Пиће у необичној кафани

Близу мог стана има један локал који има дозволу за точење алкохола (овде је таква дозвола поприлично скупа, па мало локала служи алкохол) и из којег се свако вече чује гласна музика, па смо у суботу Клемент, Ђофри, Рубен (нови цимер из Шпаније) и ја решили да одемо и видимо како изгледа индијска кафана :).
Међутим, сцена коју сам видео по уласку уопште није подсећала на кафану, већ више на неки стриптиз клуб. Прво што сам видео била је група претерано нашминканих девојака, или, да будем прецизнији: жена. Иза њих су седеле муштерије – бркати мушкарци, сви преко 35 година. Таман када сам ушао, једна од девојака је пришла једном од мушкараца, узела неколико новчаница од њега и вратила се на своје место. Нисам имао појма зашто, пошто није чак ни причала са њим, није ни играла, а реално, није била ни лепа (чини ми се да је главни критеријум за избор девојака био да су што беље, а лепота и није била битна). Када смо сели за сто упознали смо се и руковали са конобаром, који је био слика и прилика Зарета Дестанова (младожењин тата из „Црна мачка, бели мачор“). Чак је и исто одело носио :).
Утом сам открио и извор силне буке за коју ми је речено да је музика. Поред нас је био оркестар са два певача који су изгледали као да су допутовали временском машином из осамдесетих година двадесетог века – фризуре, бркови, чак и одећа су изгледали као да су их украли од Том Селека :). Мени музика и није одговарала (ако се та дрека може назвати музиком), али остали гости су изгледа уживали. Ово тврдим на основу количине бакшиша који су оставили певачима. Један гост је чак тражио да му се пева/дере на увце, а истовремено је извадио свежањ новчаница и пустио певача да сам узме колико хоће. Могу рећи да је овај био крајње великодушан према себи :). Такође су и девојке повремено долазиле да узму још новца, а за шта, још ми није било јасно.
Ускоро смо се сморили, попили наше пиво и отишли. Још једна чудна ствар је била реакција конобара када је чуо да идемо. Просто се збунио колико је био изненађен што идемо, а попили смо само једно пиво.
Јуче сам на послу описао ово место колеги, који је почео да се смеје и да ми објашњава да имам среће што нисам ухапшен! Полиција често врши рације у оваквим локалима и у том случају би, да парафразирам, сви побегли а остали би само ја и музичари. Што се тиче оног давања новца, то ради тако што мушкарци цело вече дају новац, а онда на фајронту девојка заузврат да свој број телефона, па после договоре састанак. Изгледа да овде проститутке функционишу по prepaid принципу :). А сада ми је и Заретова, пардон, конобарева реакција много јаснија :)
Срећом, рације није било у суботу и видели смо још један аспект живота у Индији, али не планирам да идем тамо опет. Музика је превише грозна :)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.