понедељак, 27. децембар 2010.

Одлазак на плажу

Филип наступа пред публиком
Боравак на плажи би требало да буде опуштајуће искуство, зар не? Ако сте белац у Индији, онда одговор на претходно питање не мора обавезно да буде позитиван. Претходна два викенда смо провели доста времена на плажи и имали смо различита искуства.
Прве недеље смо увече Ола, Филип, Иван (практикант руског порекла, из Аустралије) и ја ишли на плажу Чопати да се мало опустимо. Понели смо лопту да играмо одбојке, а Филип је понео и свој саксофон да свира. На плажи нам се придружило још неколико других практиканата. Чим смо сели на песак, постали смо атракција. Свако ко је пролазио успоравао је да нас види и евентуално услика, а неки су чак седали близу нас. Када смо почели да играмо одбојку, постали смо још већа атракција и већ се почела правити мала гужва у гледалишту :). Међутим, највећи хаос је настао када је Филип почео да свира саксофон. Већина Индијаца никада није чула за овај инструмент и њихови музички укуси се углавном своде на слушање музике из боливудских филмова (по мом мишљењу, треш музика). Убрзо смо били окружени гомилом људи који су сви гледали у Филипа, који је, чини ми се, уживао да буде у центру пажње. Једна девојчица је чак тражила и аутограм, док је друга девојчица довела родитеље и замолила да га загрли :). Један момак се распитивао која је врста музике и чак је понудио да следећи пут понесе своју гитару да заједно свирају.

Овде даје аутограм и број телефона

Нажалост, доста њих се понашало као мала деца – пуштали су своју музику са телефона, певали песме (из Боливуда, наравно :)) и покушавало да скрене пажњу на себе на све начине. Када би Филип престао да свира, нико ни не би помислио да оде, већ би остали да нас гледају – тридесетак људи стоји око десетак белаца и гледа их како седе и причају. Међутим, нису само гледали, већ су правили буку и сметали нам, тако да од опуштања није било ништа. После пола сата смо отишли, када смо видели да ови не намеравају да нас оставе на миру.

А овако је изгледало у суботу

Следеће суботе је била сушта супротност. Купили смо кокосе и пили сок директно из њих, сликали смо се, седели и причали, укратко, радили све нормалне ствари и нико нам није сметао. Играли смо одбојку и пар момака нам се придружило и играло са нама, али су отишли када смо завршили. Када је Филип почео да свира нико, баш нико није стао да слуша и није било гужве. Уживанција. Једини људи који су нам пришли су пришли мени и питали да ли би могли мало да разговарају са мном :). После размењених пар реченица, замолили су за слике и оставили нас на миру. У почетку сам мислио да је оволика разлика у искуствима са плаже у томе што се радило о две различите плаже. Међутим, пре ће бити да је ствар у томе да је први пут била недеља, а други пут субота. Филип је јуче опет отишао на исту плажу од суботе, али овог пута се опет створила гужва око њих и опет нису хтели да их оставе на миру. У пар наврата је чак и обезбеђење из оближњег хотела са пет звездица долазило да растера гужву, а на крају су замолили Филипа да се склони „из безбедносних разлога“ :).
Природна индијска радозналост је лепа ствар, али нема граница и некад треба имати стварно много стрпљења са њима. Или је можда довољно не носити саксофон на плажу. Изгледа да никада нећемо сазнати :)
Ола купује кокосов орах
НАПОМЕНА: Прве три слике су са Олине камере. Ја нисам толико уметнички настројен да усликам тако :)

2 коментара:

  1. Evo i ovako da poželim da ti Indija bude zanimljiv i lijep period u životu.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала лепо. Могу рећи да засада јесте занимљив и претежно леп период :)

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.