понедељак, 06. децембар 2010.

Прва радна недеља

 Управо сам нашао пост који сам писао прошлог понедељка (29.11.), и који садржи више детаља о претходној недељи него пост који сам већ објавио, а који сам данас куцао. У сваком случају, да не испадне да сам за џабе ово писао, објавићу га :)

Прва радна недеља је брзо прошла и била је пропраћена са доста пехова, али сам такође и много научио. Мислим да се добро прилагођавам животу у Мумбају, односно, још нисам почео да плачим и вичем да хоћу да идем кући :).

Први пех се десио већ у недељу увече када ми се покварио лаптоп, а чињеница да није давао никакве знаке живота је стручњаку као што сам ја говорила да је квар озбиљан и да се неће поправити обичним ресетовањем рачунара. Моја прелиминарна дијагноза да нешто озбиљно није у реду се показала тачном када сам га у уторак однео код мајстора – проблем са матичном плочом. Лаптоп је послат на сервис да се види да ли ће бити јефтиније да се поправи или да се купи нови. Бар је хард диск читав и сви подаци су сачувани.

Следећа несрећа се десила већ наредног дана, када је Мартин дошао са газдом стана да нас обавесте да смо избачени. Разлог – AIESEC је послао пар комада намештаја у наш стан, а нису обавестили скупштину станара (тзв. Society), те скупштина сада инсистира да се ми иселимо. Права истина је вероватно ту негде између различитих верзија истог догађаја и претпостављам да сви учесници сносе део одговорности. Преселили смо се у нови стан, који је доста већи, али у потпуности празан. Пошто није било кревета, прву ноћ смо провели спавајући на поду. Донели су нам сутрадан (уторак) и кревете и један ормар (који је закључан, а нису нам дали кључ!) и то је сав намештај у стану. Испоставило се да ни то није много битно, пошто смо синоћ (недеља) избачени и из овог стана и опет кривицом истих људи – AIESEC, Society и газде: нико нас није регистровао у полицији, газда је решио да подигне цену станарине а станари су одмах запретили да ће позвати полицију да нас све избаци. Тренутно смо у избеглиштву по становима различитих људи, а где ћемо даље, остаје да се види.

Током недеље смо добили и три нова цимера: Рут, Ђофрија и Олу. Прва је стугла Рут (Ruth), девојка из Обале Слоноваче која ће радити са Брајсом, али она је отишла у неки други стан после само два дана. Ђофри (Jeoffrey?) је момак из Руанде, који ради са Клементом у TCS. А Ола је посебна прича . Нас двоје смо у суботу ишли на опроштајну журку мог колеге са посла Гордана (из Хрватске) где смо коначно упознали друге практиканте, а у недељу смо чак стигли и мало да прошетамо и да видимо џамију направљену на води. Та шетња ми је била и најбољи део целе недеље.

Што се посла тиче, мало је рећи да сам задовољан. Детаље ћу описати у посебном посту, али ћу сада само споменути да ми је Гордан, који је овде провео три месеца и ускоро иде кући, рекао да се њему уопште не одлази, јер не може да замисли да код куће може наћи нешто овако добро. Сазнаћемо за три месеца да ли ћу и ја тако мислити .

Данас би требало да буде дан пун дешавања, јер очекујем да сазнам шта ће бити са лаптопом, да видимо шта ће даље да буде око стамбеног питања и да почнем да радим на свом пројекту у Банци. Идем сада назад на посао :).

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.