уторак, 07. децембар 2010.

Мумбај - општи утисци

Мислим да сам за две и по недеље које сам провео у овом граду довољно видео да могу да напишем овај пост. Ово неће бити најдетаљнији опис града, већ најзначајнији утисци о њему које сам стекао.
Један од најјачих утисака је свакако мирис, односно, мириси. Неко поетичнији од мене би могао цео пост да напише о аромама у овом граду, али ја, са својим веома ограниченим литерарним талентом, ћу само написати да - час смрди час мирише :). А сваки мирис је другачији и већини не могу да одредим порекло. Поред овога, Мумбај можда најбоље описују следећи атрибути: топао, пренасељен, прљав и хаотичан (нарочито странцима).
Мумбај је град у западном делу Индије и налази се у тропском климатском појасу. То у пракси значи да се просечна температура не спушта испод 30 степени, а најпријатнији период за боравак у овом граду је од октобра до марта (значи, током зимског периода). Први утисак по доласку у Индију је била врућина и велика влажност, што је донекле и био шок за мој организам, пошто сам са температуре од неких 5 степени дошао на 35 степени. Чим сам изашао из авиона, облио ме је зној (а ни чињеница да сам био у зимском оделу није много помогла :)). У претходне 2 недеље време је било мање више константно, осим пар дана кише која је изненадила Мумбајчане, јер је веома необично да киша пада толико често у овом периоду године.
Типичан сиротињски смештај
Званично, Мумбај има око 10 милиона становника, али ми се чини да тај број лако може да буде и знатно већи, с обзиром да је веома тешко одредити колико људи живи у сиромашним предграђима (у Бразилу се те сиромашне четврти зову фавеле, а овде су то slums). Највећа сиротињска предграђа, се налазе на ободима града, али их много има и у самом граду, а сиротињу и просјаке не можете избећи практично нигде. Грађевински закони датирају још из времена када је град био знатно мањи, а још тада је градска управа покушавала да обесхрабри досељавање са села, па је својим уредбама знатно подигла цену некретнина, тако да је веома скупо направити честиту зграду у Мумбају. То, међутим, није спречило досељавање, али је зато подстакло стварање сиромашних предграђа, где људи живе у кућама од картона или у нелегалним зградама, направљеним без икакве контроле и од сумњивих материјала, које су склоне рушењу (често на телевизији буде нека вест о згради која се срушила). Али, људи и даље долазе, јер је чак и такав живот бољи од живота на селу, где по једном истраживању само 37% људи има тоалет (у Мумбају 89% људи има приступ тоалету, по том истраживању), а образовању или нечем сличном да не говорим. Много људи живи од просјачења, пошто више тако могу да зараде, него да се запосле. Последица свега овога је да је свугде и увек гужва, а ући у воз понекад представља праву уметност и захтева много вештине и још више снаге.
Уобичајена сцена у Мумбају - плажа затрпана смећем
Још једна битна ствар је да људи овде изгледа немају никакве еколошке свести и да уопште не поштују град у којем живе. Чињеница да је канту за отпатке на улици скоро немогуће наћи уопште не помаже да се ситуација поправи. Људи бацају отпатке где стигну и уопште не маре што живе у штроци и прљавштини. На коју год плажу да одем, свака је препуна прљавштине коју је море избацило на обалу, а канали и речице у предграђима су једноставно одвратне. Такође, људи у предграђима често обављају своје физиолошке потребе на улици пред пролазницима, а последица тога је да морате добро пазити где стајете ако идете пешке :). Поред земље и воде, и ваздух је веома загађен. Много људи има свој ауто или вози рикшу (има много рикши, пошто је гориво веома јефтино због државних субвенција), а има и много индустријских димњака на све стране, што све заједно ствара смог који је густ као магла. Загађење је толико озбиљно да се зграде из даљине не виде од смога, а бела одећа не остаје бела дуго. Претпостављам да ћу по повратку кући имати плућа као да сам пушио паклу цигара дневно :).
Зграде у даљини се не виде од смога
Али, и поред свега наведеног, живети у Мумбају и није лоше, под условом да се дође добро ментално припремљен. Пре мог доласка, Ола ми је много причала о животу у Индији, тако да сам имао прилично добру идеју где идем и шта да очекујем. Не жалим се на много ствари и све догађаје (и добре и лоше) посматрам као драгоцено искуство.
Све у свему, ово су само неке опште црте о Мумбају. Детаљније у наредним постовима :)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.