четвртак, 13. јануар 2011.

Брак у Индији

Одмах да кажем, овај текст није о мени, већ о Индијцима :). Индија је веома традиционална земља, где се обичаји веома поштују, где је породица увек на првом месту и где су жеље појединца често подређене жељама породице. Међутим, у последњих пар деценија, Индија пролази кроз убрзану модернизацију, тако да много друштвених норми сада представља мешавину традиционалних и модерних обичаја. Један од најочигледнијих примера тога је брак и мушко-женски односи уопште.
Уобичајена сцена у Индији
Индијци су веома осетљиви на јавно исказивање нежности и то се строго избегава. Млади парови избегавају да буду виђени сами на улици, а о заједничким путовањима се ни не размишља, осим ако иду у друштву другова. Они мало либералнији се држе за руке када иду улицом, али они су у мањини. Људи овде су веома осетљиви на говоркања и трачеве и зато се сви веома брину шта ће комшије помислити. Не знам шта би се десило када би се странци слободно понашали на улици (љубљење и сличне гадости :)), али, пошто нас је пуно људи упозорило да то не радимо, нисам вољан да сазнам... Девојке и жене су овде веома цењене и веома заштићене. Понекад имам осећај да се момци просто боје физичког контакта девојке, што и не чуди, јер ко год дотакне девојку, а она то протумачи погрешно, тај је обрао зелен бостан и само може да се нада да ће га тући полиција, а не бесна руља. Зато је веома интересантно видети како се у препуном возу сви момци труде да не дотакну Олу :) (али зато немају проблем са дотицањем мене :( ). Не знам да ли је то због овакве ситуације, али много момака се не либи физичког контакта са другим момцима. Често се на улици могу видети добри другари како иду загрљени улицом или држећи се за руке. У почетку ми је било веома смешно, али до сада сам већ навикао на то (чак сам се једном и сликао држећи се за руке са једним Индијцем :)).
Последње припреме за венчање - Две
тринаестогодишње младе из села Ватика
Иако је сада прихваћено да момци нађу девојку, односно, да девојка има момка, институција уговореног брака у Индији је још веома јака, али сада, нарочито у градовима, се јављају мало либералнији погледи на ову тему. Али, брак и даље представља један од најзначајнијих задатака у животу сваког појединца, а нарочито девојкама. Када се Ола упозна са неким Индијцем или Индијком, једно од првих питања које јој поставе је колико има година и да ли је удата, а њихово изненађење је тешко описати када чују да има већ 25 година, да је још неудата, да има момка већ две године, и да нашим родитељима то не смета. Значајна је разлика између села и града по овом питању, и на селу се традиција много више поштује него у граду. Тамо се већина девојака и даље уда пре пунолетства (са 12-13 година, али до 18-те године живи са родитељима). Међутим, иако се сматра да девојка треба рано да се уда, то не значи да она у браку има мања права од мужа. Чак напротив :). Жене овде имају пуна права као и мушкарци и та права се веома поштују.
Много мојих колега са посла је ожењено. Један од њих, Михир, се оженио када је имао 26 година и тај брак су уговорили његови и њени родитељи. Пре тога је имао девојку, али када су га родитељи упознали са будућом женом, пристао је да се ожени и каже да се добро слажу. Много других колега, пак, још није ожењено, али сасвим озбиљно планирају да ће бити ожењени за 2-3 године, иако тренутно чак немају ни девојку. Њихов план је да, ако већ не нађу сами, да им родитељи уговоре брак или да покушају да пронађу жену преко интернета (већина их већ има профиле на сајтовима за упознавање). Ја сам се изненадио колико су ти сајтови популарни овде и уопште се људи не сраме да их користе (чак и девојке). Разлика у односу на западњачке сајтове исте садржине је у томе што овде постоји много категорија по којима можете претраживати потенцијалне партнере. Поред стандардних (пол, године, висина, брачни статус), ту је још мноштво мање уобичајених критеријума – религија (и то баш детаљни подаци о вероисповести), приход, каста, боја коже (fair, wheatish, wheatish brown), изглед тела (обично или мршаво), прехрамбене навике, и слично. Најинтересантнија категорија је она где се каже ко је направио профил. Постоје три могућности: да је особа сама направила себи профил, да су то урадили родитељи и да су то урадили брат/сестра. Много бракова се уговара и на овај начин – ја очигледнији пример споја модерног и традиције не могу да смислим :). Верујем да ови сајтови нуде још мноштво других интересантних података, али бих морао да се региструјем, а то не желим (Ола би ме убила :)).

Али зато сами можете погледати овде и овде :)

7 коментара:

  1. Svako podneblje ima svoje običaje. Vrijeme će neumitno izazvati neke promjene, ali neke stvari ne treba požurivati.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  2. То је тачно, али не бих баш волео да будем толико ограничен обичајима. Нарочито ми је жао ових тринаестогодишњакиња...

    ОдговориИзбриши
  3. Interesantno, bas si jednostavno i lepo opisao nama daleke obicaje i predele :) poz

    ОдговориИзбриши
  4. Хвала, драго ми је да ти се свидело :)

    ОдговориИзбриши
  5. Pozdrav... Ja sam upoznala putem interneta Induse,decake koji studiraju,razgovorom o ljubavi,devojkama imaju različito mišljenje,na pitanje o odnosu sa devojkama koje pripadaju drugoj veri,običajima,i odnosu takodje imaju različite odgovore ali uglavnom pozitivne,za njih nije problem biti sa nekim drugačijim ili zbog ljubavi okrenuti se običaju... Ipak to su samo mladi ljudi,mozda za koju godinu budu razmisljali zrelije..

    ОдговориИзбриши
  6. Pozdrav... Ja sam upoznala putem interneta Induse,decake koji studiraju,razgovorom o ljubavi,devojkama imaju različito mišljenje,na pitanje o odnosu sa devojkama koje pripadaju drugoj veri,običajima,i odnosu takodje imaju različite odgovore ali uglavnom pozitivne,za njih nije problem biti sa nekim drugačijim ili zbog ljubavi okrenuti se običaju... Ipak to su samo mladi ljudi,mozda za koju godinu budu razmisljali zrelije..

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.