LC Mumbai – Мали водич за будуће практиканте

Локална канцеларија Мумбај је једна од највећих и најактивнијих канцеларија на свету, која је прошле године остварила укупно 121 размену (56 одлазећих практиканата и 65 страних практиканата). И то је резултат којим се они веома поносе. Ја ћу укратко описати како сарадња са локалном канцеларијом Мумбај изгледа у пракси.

Као главно, могу рећи да се однос канцеларије према размени своди на мото „Квантитет испред квалитета“. Илустроваћу то својим примером: ја сам практикант у Стандард Чартеред Банци, чији ТН менаџер је Никита Синг. Када сам јој послао први мејл да се распитам о пракси и да ли могу да аплицирам, одговорила ми је у року од 15 минута и од тад је одговарала на свако моје питање, и сваки мејл уопште, у року од најдуже једног дана. Међутим, од тренутка када сам мечиран (matched), односно, када је постигнут званичан договор са компанијом да ће до праксе доћи (другим речима, када сам постао званични део статистике остварених размена), Никита је изненада изгубила интерест за мене. На мејлове је престала да одговара, а и када би одговорила, учинила би то са неколико дана закашњења и то обично непотуним одговором. По доласку сам открио да нисам усамљен случај. Када сам стигао на први дан посла (са закашњењем од 5 сати, зато што је Никита заборавила да организује да ме неко одведе у компанију), упознао сам још два практиканта – Филипа и Гордана, који су ми рекли да је и њима Никита ТН менаџер, али да је никад нису лично видели. Гордан је провео три месеца у Бомбају и није успео да је упозна.

Што се тиче ситуације са смештајем, иако сам се два пута селио у првој недељи по доласку, ја сам један од ретких који има среће са станом. Моји цимери су се сељакали из стана у стан дуже од месец дана док на крају нису добили трајни смештај (бар се надамо да је трајни), а чуо сам да два момка већ две недеље живе у хотелу јер AIESEC не може да им нађе стан. Ола је две недеље становала код туђе куће, јер је чекала да јој се пронађе смештај.

Други велики проблем AIESEC-а је новац, односно, константна неликвидност локалне канцеларије. И управо зато је највећи страх сваког практиканта да ће морати да прима плату преко AIESEC-а. Нпр. Филип је неки дан добио своју прву плату са недељу дана кашњења, пошто је AIESEC рекао да ће они дати новац Филипу, а компанија њима. Међутим, после недељу дана чекања, Никита је назвала компанију и рекла им да они новац дају директно Филипу, пошто AIESEC нема довољно готовине у каси. Други пример сам чуо од Рубена, који се пре пар дана вратио кући нервозан и рекао да су му рекли да плату не може лично да добије, већ ће фирма платити AIESEC-у, а они ће му онда само проследити. Зашто је нервозан? Зато што је његов колега, који на исти начин прима плату, своју новембарску зараду добио тек јуче. Срећом, мислим да ћу ја плату добијати преко платног налога или чека... Проблем са новцем је толики да су од мене тражили да унапред платим смештај, јер је газда тражио новац, а они нису имали. Ја сам чак платио кревете купљене за стан и момке који су донели намештај. Бојим се и да помислим колико дуго ћу чекати да ми врате депозит кад се будем исељавао.

Трећа ствар – када члан AIESEC-а нешто обећа, то слободно заборавите. Обећања типа „не брини, сутра ћу ти донети СИМ картицу“, „радимо на томе, за два дана се усељаваш“ или „ујутро идемо да те региструјемо“ се веома лако дају, али се скоро никад не испуне и нови практиканти врло брзо науче да се не рачунају озбиљно с тим обећањима.

Главни узрок свих ових проблема је тај што су чланови ове локалне канцеларије још деца – најстарији члан тек треба да напуни 21 годину. Већина њих нема времена да се бави проблемима практиканата, услед обавеза на факултету и, често, строгих родитеља (нпр. чуо сам да Никита свако вече мора да се врати кући до 10 сати). Верујем да су они сви супер момци и девојке, и на пар журки на којима сам био с њима стварно сам се лепо провео, али када дође до сарадње и обавеза, много су неозбиљни и не брину о туђем времену. Открио сам да је најбољи лек за то да се практиканти што пре осамостале – да што пре обаве оне ствари које се не могу без AIESEC-а обавити (регистрација, смештај, први дан посла...) а то се постиже проактивним приступом. Када ми нешто треба од њих, зовем их и досађујем им у свакој прилици док не обаве свој посао. Ако они не поштују моје време, не морам ни ја њихово, тако да уопште немам проблем да зовем и касно ноћу или рано ујутро. Другачије не иде.

Наравно, није све лоше као што изгледа и два најпопуларнија AIESEC-овца међу практикантима су Нилс (Niels) и Рахел (Rahel), за које ми се чини да највише раде и највише свог времена посвећују нама. Иако су и они дали много обећања која нису испунили, и даље су урадили за практиканте више него већина осталих чланова (колико знам, они су обезбедили највећи број станова за практиканте, а чим искрсне неки озбиљнији проблем, они су ти који га решавају).

Али, и поред свих ових невоља, ја и даље ниједног тренутка нисам пожалио што сам дошао овде. Све је то искуство које ми јача самопоуздање и које ће ми користити до краја живота. А процењујем да ме чека још доста таквог искуства и челичења, јер је пре пар дана на локалним изборима Никита изабрана за нову председницу локалне канцеларије Мумбај. Ко преживи, причаће :)

За крај, хтео бих да напоменем да ми није била намера да било кога одвратим од доласка на праксу овде. Чак напротив, хтео сам да само што боље припремим потенцијалне практиканте у Бомбају на то шта могу да очекују, како би време овде што квалитетније провели и како се не би превише нервирали :)